Sometimes there's only one thing left to say.

"Ma daj,ludo...velike devojke ne treba da plaču."

Zagrlićeš me i primaći sebi,dok ću ja ridati u tvoju sveže opranu košulju sa mirisom jorgovana.

Voleću te.Ti ćeš biti moj novi početak,nova snaga koja će mi pomoći da dišem...ponovo.
Nećemo imati para,ali ćemo živeti pristojno.Umesto doručka u svilenom krevetu,budićeš me poljupcem,tačno u 06.30,pre nego kreneš na posao.Radićeš u fabrici čokolade i uvek ćeš mirisati na mleko.I ti ćeš mene voleti.Kad se razbolim,pisaćeš male poruke i lepiti ih po zidovima.
Volećeš da pričaš...
Nikada ti neće dosaditi moja tvrdoglavost i otkrićeš tajnu o meni koju niko nikada nije-razoružava me osmeh...Čak i kad se najviše naljutim,znaćeš da neću moći da ti odolim ako samo legneš pored mene i zagrliš me.Jako.Najjače.
Znaćeš da imam fobiju od samoće i nikad me nećeš ostaviti samu.
Svideće ti se druge,ali nijedna neće biti kao ja.
Želećeš da ispuniš onu bajku koju sanjam čitavog života,a kojoj još uvek ne znam kraj.
Bićeš moja inspiracija,i nikada me nećeš kriviti za greške koje napravim.
Kupovaćeš mi balone i brati po grančicu jorgovana u proleće,svake godine.Obožavaćeš da me gledaš kako spavam.Leti ćemo ići na piknike,a zimi ćemo zajedno spremati palačinke.Pokrivaćeš me noću...I zajedno ćemo krečiti.Šareno.I mackaćeš me bojama najlepše na svetu...Upoznaćeš me bolje nego iko i pomoći ćeš mi da postanem savršena.Smejaćeš se mojim tajnama,ali neću moći da ih sakrijem od tebe.
Mamićeš ih poljupcima.
Nećeš me odvesti u Pariz ili Egipat,ali ćeš često to obećavati i ja ću ti verovati.
Kao što ću verovati i u sve ostalo što ti kažeš,ma koliko to bilo sanjalački i detinjasto.
Zajedno ćemo ponovo biti deca.
Smejaćemo se glupostima i juriti zvezde...
Nećeš mi nikada dati da ostarim,jer ćeš znati da se i toga užasno plašim.
Nećeš mi dati da zaboravim da maštam.

Zadrhtaću.Daćeš mi svoju jaknu i poljubiti me u čelo.
A ja...
Biću nasmejana i trudiću se da ti uzvratim,duplo.
Zato što ću te voleti...
I ti ćeš voleti mene.