A kad pada kiša, šta misliš na koga prvo pomislim?

Ne pravim od tuge nauku. Dobro sam znala ko si ti. Samo, nekako se nisam nadala da ću ti baš tako malo značiti da ćeš tako dobro i mene lagati. Znala sam da ćeš u pola reči stati, da se nećeš osvrtati, ali ono dete naivno u meni ti je do Boga verovalo. Ja sam dobro znala ko si ti, i sama sam odlučila da zažmurim na to.

Naposletku....

Tek u jesen otkriju se boje krošanja 
Sve su slične u leto zeleno; 
Naposletku, ja sam dobro znala ko si ti!
Da si kaput sa dva lica
Da si gospo'n propalica obična.

Damn.

Kriza identiteta.

Anksioznost.

Danas sam prvi dan spoznala razliku između želeti, moći, imati volju i imati snagu.Želim i voljna sam da učim, ali ne mogu. Nemam snage da se pokrenem.

Preumorna sam. Čak ne mogu da spavam od umora.Samo blenem u jednu tačku i razmišljam o milijardu stvari.Ima ih toliko da čak ne znam kako mi sve stane u glavu...

A muka mi je. Od umora. I imam kilometarske podočnjake. I plače mi se. 

Čak i kad odvojim vreme za spavanje i legnem, pojavi se neka nova neodložna obaveza. Moralna, makar, i opet sam na nogama...

U svakom trenutku očekujem da mi se nešto desi.

Od stresa jedem i sve u krug.

Želim da popijem dva bensedina i da spavam nedelju dana.

Ili ću poludeti.

Ili ću umreti.

Od umora.