Gripa.

Volim neke hrvatske reči.  Razlika je samo u jednom slovu, a već imate pun ukus u ustima, znate, kao ono kad jedete običan rafaelo i rafaelo sa lešnikom u sredini. Učim druge kako da se hrane, i sama ne jedem ništa osim voća, a eto, uhvati me grip(a). I sad sam sama, sa knjigom iz hemije koju jedva držim na kolenima, čekam vojnika da mi donese limun i zagrljaj, i razmišljam o tome kako je sve relativno, prolazno i besmisleno...Pardon, ne baš sve, ali većina stvari u životu.

Imam inspiraciju ali ne i snagu da pišem, pa samo ostavljam ovde jedan citat koji sam slučajno pronašla, a koji me je oduševio:


,,Smejaćete se tako jako da ćete se čuditi kako se vaše srce na raspukne i iskoči iz grudi. Napisaćete priču o vašim životima, imati decu sa čudnim imenima i još čudnijim ukusom. Šetaćete se tokom zime pod stare dane skupa i ona će recitovati tiho Disa dok vi otresate sneg sa svojih čizama. Viđajte se sa devojkom koja čita jer vi to zaslužujete. Vi zaslužujete devojku koja vam može pružiti najraznobojniji život koji možete da zamislite. Ako joj možete dati samo monotoniju, neaktivne sate i nemaštovitu prosidbu, onda vam je bolje da ostanete sami. Ako želite čitav svet i svet iza njega, viđajte se sa devojkom koja čita.

Ili, još bolje, viđajte se sa devojkom koja piše."