Obrisano

Prvi napad panike
Imala sam zbog tebe
Tačno se sećam dana kad si mi bez objašnjenja napisao:gotovo je. Kako sam preživela tu prvu nedelju, zaprepašćena činjenicom da ti neko može danas reći da te voli a sutra te ostaviti
Prošla je kriza i onda si mi
Opet iz čista mira napisao:želim da znam kako si..
Đavola si ti želeo da znaš kako sam, želeo si da se uveriš da sam loše..
Počelo je da me guši, da tutnji i lupa, znala sam o čemu je reč, pa sam se umila i legla čekajući da me prođe...I dočekala...
*
Od tada mi na stres reaguje prvo želudac, upozoravajući, pa pluća, preteći, pa kad izgubim dah počne i srce da treska, kad vidi da "nema dalje"... Ovih dana sam pod ogromnim stresom.
*
Elem, vraćam se često na tu prvu i poslednju epizodu napada straha,tuge i bespomoćnosti u jednom, i pitam se ne zašto sam sebi to dozvolila, već zašto si ostao u mom životu još pune TRI godine, zašto sam ti praštala sve i svašta iz dana u dan sve manje voleći sebe i sve više gomilajući kamenje na dušu...
*
Brisanje bivše sa društvenih mreža prevaziđeno je u prvom srednje. Zabolelo je. Ne sam čin brisanja nego hiljadito poniženje od tebe. To što si ti taj koji treba ogromnom gumicom da bude izbrisan. I jesi. Ostaju mi još demoni koje si mi ostavio..Jer si bio preveliki slabić da se sam izboriš sa njima.
Misliš da neću uspeti?
Gledaj me.

Suze

Plače mi se. Od nakupljenih nezadovoljstava,od neisplakane tuge, zgurane duboko u dušu, u pokušaju da ih sakrijem od sebe same. Od preteške obaveze i nedostatka samopouzdanja da se uhvatim u koštac sa problemima. Od nedelje. Od srceparajuće muzike iz komšiluka. Od kompleksa niže vrednosti. Od ponižavanja same sebe.
Plači...A onda manje piši, a više čitaj.