They’re right, you don’t deserve me, but I deserve you.

Sanjala sam da sam ponovo u sedmom razredu osnovne škole.
Lutam hodnicima a drugarice me vuku na čas.
Starija sam od njih 5 godina. Zar ne vide??
Okrećem se u vrtlogu i tu je on.
Prilazim mu i govorim šapatom:,,Mislićeš da sam poludela, ali, mi se znamo.. Bili smo zajedno godinu dana i par meseci.''
I, kao da sam mu rekla koliko je sati, smireno mi uzvraća:,,Bili??''
-,,Da. Danas smo...raskinuli.''

*
*
*

Nije mi žao što sam okrenula leđa njemu kao osobi kakva je bio u tom trenutku.

(Imali smo, kako je ono rekla Pirinač.....filmsku ljubav?

Samo, naš film nije bio bajka sa hepiendom. Nijedan zapravo nije.)

Žao mi je što sam okrenula leđa baš na ovaj dan. Prekjuče smo obećali jedno drugom da nećemo da dozvolimo da nas razdvoje gluposti i da ćemo se razdvojiti oktobra, kad se ispreči nešto bitnije od nas... Prekjuče sam izabrala novogodišnji poklon, a on me je zagrlio uz reči ,,Ne znam više kako da ti pokažem svu ovu ljubav.''

...Juče sam opsovala, bacila telefon u zid i zalupila vrata za sobom.

Filmski je trajalo, filmski se i završilo.

Nek' ide život. A i ja sa njim. Čekaju me neprospavane noći uz hemiju. Možda je i bolje ovako.