...rastu na kiši.
Kao velike crvene pečurke.
One iz crtaća, sa belim tufnama.
I ostvaruju se, jedan po jedan...(:
Ponavljam istu mantru već danima, smešim se i skakućem. Čizme propuštaju, ali koga je briga? Mlataram mokrim nogama ispred kamina kod bake i deke kao kad sam bila baš, baš mala. Smejemo se deka i ja dok čekamo da baka napravi sutlijaš i štrudlu. Ne znamo više ni sami čemu se smejemo, ali znamo da je taj smeh ono što nam je oboma neophodno, što na nas deluje kao injekcija adrenalina za ceo dan.
Telefon zvoni, jedan odbojkaš mi želi laku noć. Imam neki novi strah kad su muškarci u pitanju, prilazim im sa rezervom, tu sam, ali i nisam... Drago mi je zbog toga. K kaže da sam konačno počela da razmišljam pametno u tom pogledu.
Tata mi je ispunio neke sitne želje... Još samo da učinim sebi onu veliku uslugu, da ispunim i taj san, i sve će biti savršeno. U stvari, savršenstvo ne postoji.
Onda, recimo da će biti savršeno na moj način. Dovoljno je samo dok oči sijaju i usne su u grču zbog osmeha, zar ne?
Divan ti je blog :)
ОдговориИзбришиOdavno pratim i s uzivanjem citam svaki novi textic. Prelepo pises!
Textovi su pravi odmor od onih fashion blogova :P koji opet imaju svoje cari, ali meni se ovakvi blogici mnogo vise dopadaju ;)
Ljubac! :*
Pa da! :) Dovoljno je da se okice cakle i osmesi da se nižu! :) You made my day! :)
ОдговориИзбришиLara,
ОдговориИзбришиhvala na svim komplimentima :) Ja lično smatram da umem i bolje da pišem, tj. znam da ranije i jesam, ali sada se trudim :) Fashion blogove sam naučila da ignorišem, interesantni su ponekad ali ne mogu se pratiti kao ovi naši, standardni :)
Hvala još jednom :*
Ivana,
ОдговориИзбришиzaista? (: Nemaš pojma koliko mi je drago! :*