Priča broj dva.

Jul je, dvehiljadedvadesetineke. U 'najboljim' je godinama. Onim, kad iza sebe imate dovoljno onih 'malo lošijih' da možete da kažete da ste konačno upoznali sebe. Shvatili svoja očekivanja. I da vam nije bitno što sedite ispod Ajfelove kule i pijete kafu iz srpskog termosa staru nekoliko dana. I što ne nosite oseću koja se slaže. Kad se više ne smejete vicevima o plavušama i policajcima jer shvatate da se ništa na ovom svetu ne smeje, da ni u jednoj situaciji ne možete pronaći iskricu osmeha, kao što ste to verovali mnogo godina unazad.

Jul je, dvehiljadedvadesetineke. Pored nje stoji muškarac u malo boljim godinama od njenih. On je inteligentan. Snalažljiv. Sladunjavo-sarkastičan. Pored njega se smeje kao dete.