Bilo je par trzavica. Shvatila sam da je svaki sledeći bolji. I da će od njega(koji je trenutno savršen) postojati savršeniji. Tako to ide. Piramida ishrane, lanac života, kako god hteli da ga nazovete.
Bilo je padanja u nesvest. Maminih poljubaca i tatinih kritika. Straha. A onda zahvalnosti. Ostaje jedna sveća zapaljena za Blagu Mariju. I jedan ožiljak na temenu. I blagi potres mozga. I još više snage zbog ljudi koji me vole.
Krećem na put. Ne znam koliko ću ostati, volela bih jedno mesec dana. Da odsanjam to vreme uz Harija Potera na 1500 metara nadmorske visine. Nema šanse. I tri dana će biti dovoljno.
Volela bih da mogu da se prebacujem. Hari Poter može da se prebacuje. O, ne bih ja nigde daleko...Svratila bih samo do Bugarske, da kupim jednu od njihovih savršenih torti. Do Zaječara, da ga poljubim u prolazu. Do Egipta, da mahnem faraonima. I ispred farmaceutskog fakulteta u Beogradu, da mu se naklonim i obećam da ću biti najbolja. Volela bih da mogu da se prebacujem...
No, godine su preda mnom, naučiću i to, jednog dana. (:
Pa...srećan mi put!
Srecan ti put malena moja.
ОдговориИзбришиDivna tema.
Volim kada si oprimisticna.
Sve se desava sa razlogom. Eto zasto si ga upoznala.
Jer zasluzujete jedno drugo!:*
Budi srećna.
ОдговориИзбришиSrećan put! Uživaj i ne brini godine su pred tobom... :)
ОдговориИзбришиNadam se da to tako ide. Verovatno kao i tebi, i meni je potrebno da verujem.
ОдговориИзбриши