Mi.

Napolju je -15. Izašli smo iz kafića u kom je bilo vruće, i sada se stiskamo jedno uz drugo kako bismo se bar malo ugrejali, ali nam ne uspeva. Moja stisnuta šaka je u njegovoj-opet samo on ima rukavice... Novim dubokim čizmama gazim po zaleđenim baricama pazeći da se ne okliznem. On ide pored u širokoj crnoj jakni sa pletenim šalom oko vrata, priča nešto kao navijen, i vuče me levo-desno kad pomisli da ću udariti u nešto.

Po izrazu lica vidi da me opet muči ista stvar. Onda počinje da priča menjajući glas i ubacujući dozu ozbiljnosti.Prolazimo skoro pola grada kad već počinje da se ponavlja...A onda izgovara rečenicu koja je toliko banalna, a koja me ostavlja bez daha. Puštam mu ruku i grlim ga dugo, dugo... Konačno znam da nisam u pravu što sumnjam.

*

U parku smo. Oko nas nigde nikog, prazno igralište i samo jedan pas ispod klupe na kojoj sedimo... Golica mi vrat dahom i ja se smejem kao dete koje ne može da se suzdrži kad mu nešto čudno padne na pamet... Govorim mu da prestane i okrećem mu leđa praveći se da sam ljuta. Govori mi da se durim slađe nego iko i vuče me tako okrenutu ka sebi... U tom trenutku pronalazim svoj idealan položaj u njegovom naručju. Malo ispod glave a iznad stomaka, tu, na grudima, moja tršava glava se savršeno uklopila... Ćutimo nekoliko sekundi i čujem kako mu srce lupa kao ludo. Grlim ga i govorim mu da želim da u tom položaju ostanem večno.

*

Njegova soba. Sedim uvijena u narandžasto ćebe i jedem palačinke koje mi je napravio. On se smeje mrljama koje mi ostaju po obrazima, ali ja se ne obazirem... Opet me zeza. Dižem nos visoko u plafon, ali on mi rukom povlači bradu i ljubi me. Onda ležimo zagrljeni i ćutimo, satima. Prati me kući po ko zna koji put i krenem, stignem do drugog sprata, pa trčim ulicom da ga zagrlim još samo jednom.

*

Nova godina. Oko nas ljudi odbrojavaju sekunde, a on me gleda u oči sedeći tik pored mene u

sivo-crnom odelu sa skoro neprimetnim prugicama, beloj košulji i sa novom frizurom. Odbrojavanje stiže do nule, a on me uzima u naručje i šapuće:,,Zvezdice, volim te...''

*

Moj Praslin. U džepu uvek jedna čokoladica za mene, hrani me njom iako sam debela i kaže da će da me oženi. ''Mala luda glavo, danas si zaboravila čokoladu..'' i ceo svet je moj.

Kunem ti se Bogom, delila bih s tobom i dve kapi usred pustinje...

Jer, ti si meni sve.