Ovo je pesma za tvoja usta od višanja i pogled crn...

 
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obične sreće.
I nemam obične grehove.

Moja je sreća srneća,
a grešno mi je smešno.
Ako me neko čačne
u ove oči plačne,
nije to neutešno:

ja umem od suza da napravim
klikere lepe,prozračne.

2.

Podeliću sa tobom
sva moja šašava zdravlja.
Zavoli moju senku
što se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja,zar ne znaš:
divno je nemati plan...

Izađi iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok
kao jezerske vode.

Evo,i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene čak i kad odem.

Ja sam naprosto  takva...Idem detinje iskreno, pa kud puklo.Ja se zaljubim na svaki pokret tvojih usnulih trepavica, i na svaki uzdah se trgnem...Ja mislim o tebi.Da li te išta zaboli.Da li te dodiruju neke čudne ruke dok si daleko od mene, i hoće li te moje dodirivati kad budemo blizu...

Ja sam naprosto takva.Ako mi jednom kažeš-,,Biću zauvek tu'', znaj da moje Zauvek ne traje dan ili dva.Ni mesec,ni godinu...Ako mi kažeš-ti si moje srodno, ja težim da to zaista i postanem.Rešim da zavolim pivo i neku čudnu muziku, i da naučim da igram onaj čudni Valcer koji će igrati babe na našoj svadbi-mislim da ću te zauvek pamtiti po tom valceru...

Jer sam naprosto takva.Meni je svako slovo uspomena.Meni svaka nežna reč znači-još nežnije.Naprosto sam takva...

Ali ipak uz mene se može,mada je neobično,
sa mnom je opasno hteti,ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom,poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,da imam gde da prenoćim.

Sa mnom je opasno voleti,ja nikad ne zaboravljam...