Nikad više...

...neću sedeti na betonskom spomeniku ispred banke u štiklama od 12cm dok ti klinački ližeš omot od ,,Milka'' čokolade

...niko neće stati pored svake bašte u kojoj ima ruža samo da bi mi ubrao jednu

...nećemo jesti pljeskavicu na Popovoj plaži u ponoć,u sred koncerta neke tamo dive 

...neću gledati izlazak sunca na Dunavu,ogrnuta tvojom duksericom

...neću biti u kratkoj,svečanoj haljinici i Air Max patikama br.45 ispred kafića,jer me bole noge

...neću proslaviti rođendan kao što sam to ove godine

...se neću sa nekim takmičiti oko toga ko će poslednji poslati ,,ljub'' pred spavanje

...nećemo piti Coca-Colu i praviti male konzerve

...me niko neće pratiti do ulaza samo da bude siguran da sam bezbedno stigla kući

...nećeš stavljati istu pesmu na fb svaki dan,samo da bih je ja videla

...niko neće pevati ,,Poglede u tami'' kao što smo to nas dvoje,pre tri godine u onom našem parku

...neću četiri sata pričati s tobom dok sedim na terasi u sred Beograda,u pidžami

...niko neće,dok je bolestan,pričati dugo sa mnom samo da bih se osećala kao da je pored mene

...te neću terati da gledaš sa mnom Šeherezadu samo da bih ti pokazala kakav brak hoću da imamo

...niko neće preći 30km samo da bi mi poklonio najlepšu ružu koju je slučajno našao

...moja torbica neće biti prepuna tvojih ključeva i stvarčica

...niko neće da me grli kao ti

...neću spavati u tvom krilu izmorena posle izlaska

...nećemo kupovati dve flašice Rose i onaj tamno zeleni Orbit u prodavnici na drugom kraju grada

...neću čučati na stazi pored manastira pokušavajući da uhvatim žabicu za tebe

...te niko neće voleti kao ja,a nisi zaslužio.

,,Ja znam da vreme uvek uzme svoje 
I ne znam što bi nas poštedelo, 
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje 
Nije vredelo...''