Gomila trenutaka.Moje ,,ovde'' i ,,sada''.

Stajala sam u hodniku spremna mnogo pre vremena,po običaju.Obukla sam onaj novi džemperić i namestila novu frizuru smešeći se sebi u ogledalu.Onda je javio da je stigao,a ja sam se setila da sam zaboravila par stvari,i opet zakasnila.Bio je nervozan,žurili smo,takav koncert se ne propušta.Ipak je rekao da sam lepa.

Otišli smo po drugaricu i krenuli.Usput sam mu ispričala par stvari-opet sam tripovala,danas.Pitao me je koliko sati dnevno treba da bude sa mnom da bih verovala da je tu.Rekla sam-24.Usput sam ćutala i posmatrala ga-tako lepo izgleda dok vozi...Žurio je.Rekla sam mu samo jednu reč i usporio je.Setila sam se koliko volim kad se tako razumemo pogledom.

I stigli smo jako brzo,koncert je već bio počeo ali stigli smo baš na vreme za našu pesmu.Onda smo se smestili na mesto sa najboljim pogledom,i on je stavio ruke oko mog struka.Bio je iza mene i učinio je da se osetim toliko sigurno da mi je zastao dah,i onda sam ćutala i smešila se u tu novu plavu majicu.Lepo mu stoji plavo.Posebno kad je od mene.

Poveo me je u šetnju,pokazao neku rečicu,par fontana i neke čudne terene.Pitao je da li hoću sladoled.Onda me je zagrlio,podigao me i šapnuo:,,Hvala što postojiš.''

Otišli smo na plažu i ostali da vidimo izlazak sunca.

Kad je nebo bilo najšarenije,a voda tako divna,prstima mi je na pesku iscrtao srce.

Ubrao je crvenu ružu i poljubio me.

Znam,preterujem.

Ali,to nije samo poljubac.To je Poljubac!