...

Te večeri je prelomila,uradila je ono što i mnogo puta do sad-ispala đubre.Dala je sebi za pravo da,posle tri godine njegovog Sve-Mi-Se-Može ponašanja,uradi nešto dobro za sebe.Bez poslednjeg pogleda i poljupca,bez ijedne reči,bez izrečenih razloga.Samo je stavila veliku tačku i otišla.

-Šta ako bude bolje za par dana?Šta ako se ovo nastavi još nekoliko godina,a ja ga prekidam baš kada je trebalo da počne?

-Ne prekidaš ti ništa.Hoćeš li ostati i sačekati sutra,pa prekosutra i još ko zna koliko dana ponavljajući sebi ,,biće bolje sutra''?Ne,nećeš.Neću ti dozvoliti.Danima posmatram kako te ta nazovi ljubav muči,kako se kidaš i uništavaš.Ponovo nisi spavala,zar ne?

-Nisam.Mislila sam o tome kako negde grešim,kako se ne trudim dovoljno.Rekla sam mu da ga volim.

-Je li odgovorio?

-Da.Rekao je da preterujem.

-I?Želiš da nastaviš tu famu večno u nadi da će shvatiti šta ima,a gubi?To se neće nikada desiti.Boli što sam ovako otvorena,znam,ali neće.

-Ne želim.Ali...nije fer.

-O,fer je,i te kako je fer.Prestani da radiš to sebi!Ti si moje najhrabrije,znaš da jesi.

-Obećala sam da neću na takav način.Šta ako pamti?Molila sam da on meni ne kaže tako.Jadno je,sad ja to radim.

-A je li on ispunio sva svoja obećanja?

Tišina.

********

Pakujem ga u kutiju,znaš,onu slatku sa natpisom -Uspomene- koju mi je kupio...

Pakujem njega iz svog života.Svaki delić,svaku sitnicu.

Nije mnogo ostalo...

Šest ruža,tri plišane igračke i ogrlica.

I srce.Ono nije moglo da stane,pa sam ga vratila pošiljaocu.

Rekao je:,,Misliš da možeš sve da izbrišeš?Razmisli još jednom...''

Tišina.

*******

Nije onako kako je trebalo da bude...Nije četvrtak.Nema suza.Ni kiše.

Nije me gledao dok sam odlazila i nije rekao da razume...Samo je ostala ta pesma.

Ali končić je na mestu,kao da govori da radim pravu stvar.

I stavljam tačku,

podvlačim je.