Dragi dnevniče...

Skroz bezveze mi je prošao ovaj dan.

Ustala sam relativno rano,za šta se potrudio dragi mi tatin kolega razvikavši se na temu politike i predstojećih izbora u dnevnoj sobi koja je samo tankim zidom odvojena od moje.

Čim sam ustala nakostrešila sam se od samog pogleda na krš koji je bata uspeo da napravi za samo 7h koliko je u gradu.Onda sam se setila da je i ostatak kuće veoma zreo za sređivanje,dala se u posao i završila u pet.

Onda sam malo gubila živce,odlučivalo se hoće li baba i deda kod nas ili ćemo mi ovog puta,pa su ipak oni naišli dok smo se mi ,,organizovali".

Baba je baš sad morala da napravi sve moguće štrudle i da ih donese za unuka studenta,dok sam ih ja samo njuškala-rekoh,ostaću karakter.

Juče sam bila na šišanju(guska je tražila ravni paž ne zapitavši se ni u jednom trenutku kako će to oblikovati do sledećeg odlaska frizeru).Šta sam tražila,to i dobila..Kosa mi se,naravno,do sad već upropastila(nisam je dirala,majke mi,ali glupavi vetar i kiša sinoć...),i pre nego što sam prsla zaista sam se potrudila da je oblikujem najbolje što umem.I mama je pripomogla iz petnih žila se trudeći da me ne odalami što histerišem u prazno,i nekako uspeh da napravim nešto od nje.

Onda je V zvala i rekla mi da je dečko vodi u provod,te da nemam s kim da izađem jer su i M i S već sa svojim dragim danonoćnim okupacijama.

To mi je donekle i dobro došlo,ali je ipak bila samo kap koja mi je trebala da se u najkraćem mogućem roku presvučem i odlučim da nikada više ne izađem iz kuće.

I sad se pitam-da li je ona moja sreća bila samo jedna velika laž kojom sam uspela da slažem i sebe,ili je ovo samo prolazna PMS nervoza i sutra će sve biti po starom?

Pojma nemam.

Bože, molim te da je ovo drugo.