I neka sam i navika i čak nikako dobra,ali Bogu hvala što znam da nisam bolja nego što jesam.

 

Danas priznajem svetu sve svoje tajne,stajem ogoljene duše pred njih i govorim da mi ponovo značiš.

Ne volim te,nisi mi drag.Ne bi me zabolelo šta god ti rekao.Značiš mi jer u meni budiš budalast osećaj četrnaestogodišnjakinje koja prvi put voli,koju prvi put vole.Značiš mi jer su mi sad smešne te slatke reči na koje bih ranije sva zatreperila.

Jer si mi pokazao sve karakteristike muškog bića-malo više mane nego vrline,i sve karakteristike žene kad voli.

Pokazao si koliko jaka umem da budem kad me neko povredi i koliko ponosna mogu da budem,ili ne budem.

Cenim te jer si iskren,jer ne izvrćeš i ne lažeš.Mrzim te jer misliš da si svemoguć,i iskreno se nadam da ćeš tom umišljenom glavom tresnuti u zid i shvatiti gde grešiš.

Iz tvojih priča i ponašanja u svim vezama posle naše shvatila sam u kolikoj sam zabludi bila dok sam te slepo volela.Ali vreme ne može da se vrati,i ja to ne želim-svako iskustvo je dobrodošlo,svaki korak pravimo iz nekih samo Nebu poznatih razloga.

Nekako se sve kockice na kraju slože i svako od nas ispuni svoju sudbinu,toliko je primera oko mene...Zato hoću da budem iskrena.Kad bi to i drugi ljudi,mogu samo da zamislim koliko bi svet koji nas okružuje bio lepši.

Ali,nismo svi isti..Živim u negativnoj sredini čije razmere tek sad počinjem da uviđam.Svemir je možda samo za trunku beskrajniji od ljudske gluposti.

Mene od danas briga šta ljudi kažu.Ako hoću da te volim voleću te makar ceo svet mislio da je to loše.Niko od nas nije savršen,i to je luksuz koji moramo sebi priuštiti.

Svako mora biti makar malo sebičan da bi konačno bio srećan.

Moje konačno nije uz tebe,ali ovo sada može da bude ako ja to poželim. 

,,Tražila sam nešto što
Bog nije stvorio-
ljubav,a da u njoj
zrna sumnje nema;

Tražila sam čoveka
koji bi me voleo
samo zbog mene,
a takvoga nema...''