(iliti Hronologija sećanja...)
01.09.2000. ...
Mala devojčica upisuje prvi razred OMŠ "Stevan Mokranjac".
Uči kako da drži ruku na harmonici,uči C-dur i oduševljena je svetom koji otkriva.
30.04.2004.
Mala devojčica osvaja drugu nagradu na takmičenju harmonikaša u Donjem Milanovcu,što joj gradi ogromno sapomouzdanje.
20.04.2005.
Mala devojčica osvaja prvu nagradu na regionalnom takmičenju mladih harmonikasa u Zaječaru.Upoznaje profesorku Jelenu S. i jos puno značajnih ljudi iz sveta muzike koji su oduševljeni njome.Prvi put se oseća uspešno i srećno.Istinski srećno.
21.03.2005.
Mala devojčica osvaja treću nagradu na međunarodnom takmičenju mladih harmonikaša "Zvezdane staze" u Kragujevcu.Profesor i roditelji su oduševljeni.Stiče još prijatelja iz cele Srbije.Oslobođena je završnih ispita i dodatno dobija pohvalnicu iz skole.
15.04.2006.
Mala devojčica osvaja treću nagradu na takmičenju harmonikaša Borskog i Zaječarskog okruga u Knjaževcu.
01.09.2008.
Mala devojčica uspešno polaže prijemni ispit i upisuje prvi razred SMŠ "Stevan Mokranjac",odsek harmonika.Završava prvu godinu kao vrlodobar đak muzicke,i odličan gimnazije...Zatrpana je obavezama ali se oseća ispunjenom...
01.09.2009.
Mala devojčica polaže ispit za prenošenje predmeta i prebacivanje na teoretski smer SMŠ.Teško je,ali obećava sebi da će uspeti,u inat svima koji ne veruju u nju.
sredina oktobra 2009.
Mala devojčica se,posle dugog i mučnog razmišljanja,ispisuje iz SMŠ,napravivši time najveću grešku u životu.
Nekad su maglovite noći jednostavno previše guste...
Nekad nas stignu sećanja i previše zaboli.
I,ovog puta,Mala devojčica ne ume da se nosi sa tim.
Znam,u prošlosti se ne živi,ali prošlost jeste moj život...
Ovde,danas nemam šta da tražim.
Danas se više ne prepoznajem,užasno boli i suze uporno teku,a ja ne znam šta da radim.
Ne umem više da se izborim sa tisinom.
*
Pogubljenost,mrak,siluete koje guše...
I milion užasno mučnih pitanja:"Zašto?Kako?Je li moralo?"
Nije moralo...
Gledam neke naše slike od pre,čuvam ih u posebnoj fioci i ne dam nikom da mi dira uspomene.
Moje uspomene...Zgažene,bezvredne.
Snovi zaustavljeni na pola.
A ko zna kako je moglo da se zavrsi...
Upropastila sam svoje snove-a to je nešto najgore što čovek može sebi učiniti.
(napisano 23.11.2009.,
sad postovano jer ritualno zaboli
na svakih mesec-dva...)
Ја једноставно не могу да верујем да је ова прича толико слична оној коју сам хтео да напишем у следећем посту...
ОдговориИзбришиЈутрос сам се пробудио са хармоником у мислима. Пожелео сам тако јако да се вратим у дане вежбања, путовања, такмичења и још једном зажалио што сам одустао у тренутку када ми је изгледало немогуће да кренем даље, иако су сви веровали да ћу наставити.
Тада сам био превише млад да бих схватао шта у ствари желим. Требало је донети праву одлуку у погрешно време. Теши ме што сам се, негде успут, пронашао у још пар ствари. Не могу рећи да сам упропастио снове, јер они то тада нису били, али је чињеница да бих све кренуо поново, макар морао да учим све испочетка.
Ja ću ovde ponoviti ono što sam juče napisao - divna priča. Nemoj plakati nad prosutim mlekom, usresredi svoju energiju na sprečavanje poteza u životu zbog kojih ćeš se kajati. Mislim da je kajanje veliko gubljenje vremena. I ako nešto uradiš - idi, ne okreći se (Sine:))
ОдговориИзбришиToMCee,
ОдговориИзбришиskroz tačno-prava odluka u pogrešno vreme...Meni su svi rekli da je na meni da odlučim,i nije da nisam mučno razmišljala čitavih mesec dana,ali opet je neka od mojih ružnijih osobina prevagnula,i počela sam da se sećam samo loših stvari dok sam sve ove dobre zaboravila i ćušnula u stranu...
Naravno,ne kažem da iz toga nije proizišlo i dosta dobrih stvari-vratila sam se na treninge,odlučila da studiram prirodne nauke(kojih u muzičkoj nema),posvetila se malo više sebi...
Ali,postala sam prosečna,a to je ono protiv čega sam se ceo život borila i što nikada neću sebi oprostiti.
Što se tiče ponovnog počinjanja,da,i ja bih...to bih prvo,samo kad bih mogla.:(
Kajzeru,
ОдговориИзбришиi ja ne volim kajanje jer samo uzalud mučimo sebe time,ali nikad se ni zbog čega nisam kajala kao zbog ovoga...I prosto ono na šta sam potrošila (divnih) devet godina svog života neću da predam zaboravu tako lako.
Ali naravno potrudiću se da zapamtim tvoj savet i da dooobro promislim pre donošenja neke sledeće velike odluke.
P.S.Hvala!:)
Ražalostio me je tvoj post. Ne mogu da proniknem u to zašto je MD odustala. Od samog početka Dnevnika deluje kao odlučna, odrasla osoba i ovaj prekid je zbunjujući. Pogotovo, što je toliko žalosti taj postupak. No, ako više ne može nazad, treba da gleda unapred! Možda se može škola završiti (ili barem taj jedan razred) "večernjom" školom (oprosti, ne mogu se setiti boljeg izraza za polaganje privatnih ispita...), pa opet uhvatiti korak sa generacijom. Pogotovo što je prešla na teoretski smer. Želim joj puno uspeha za dalje u nadi da će svoje snove ostvariti.
ОдговориИзбришиAuh... Tako divan početak, tako (da izvineš) sjeban kraj. Teška je takva situacija. Ne ostvariti svoje snove, pogotovo svojom greškom. Ali ne brini... Sigurno ćeš se pronaći tamo gde si sad.
ОдговориИзбришиP.S. ja sam svoje snove zakopala zbog neiskustva i mladosti. Nažalost!
:**
Ko kaže da Mala devojčica ne može biti muzičar? Taj san uvek može da živi, verujem da ima potrebno znanje, potrebnu dušu i pregršt emocija da ih udene medju note! Samo neka svira!
ОдговориИзбришиP.S. Ja to iz nekog ličnog iskustva. Gitara. 4 godine aktivnog učenja. U mom slučaju. I isto tako batalila. Nakon 4 godina izvukoh je iz ćoška, pre jedno desetak dana, dunuh prašinu koja se na njoj nakupila i evo ponovo kao nešto svirkam,za svoju dušu. I to ja nisam nikakav talenat, ja to natucujem.
Tako da, Mala, samo ti sviraj!
Ne moraš imati školu, dovoljno je imati srca.
Emo,
ОдговориИзбришиpreviše je komplikacija,pa MD i nema volje da opet pokuša...Samo tako,s oproštenjem,kao piiip sedi i kuka.Inače jeste odlučna i jaka osoba,ali je mnogo više osetljiva kukavica koju nikom još nije dozvolila da upozna.
Dušice,
ОдговориИзбришиnije kom je rečeno nego kome je suđeno.
Čula sam ovu rečenicu hiljadu puta,ali tek sad shvatam njeno značenje.
Život ide dalje,ne možemo ga vratiti i šta je-tu je.Ostaje nam da izgradimo neke nove snove i da se posvetimo ispunjavanju istih.
:**
Ivana,
ОдговориИзбришиda znaš,još mi nikad nije ovako nešto predložio :)
A nisam se ni sama setila,nažalost!
Ali dala si mi fantastičnu ideju,harmonika je tu,mogu čak i note da nabavim,ili da komponujem sama,što sam kao jako mala :)