OPET

Ponovo ništavilo.
Telo,ne opirući se ni malo,pada u stanje vegetacije i ostaje tako,dobrovoljno.
Malaksale ruke jedva se pokreću po tastaturi jer još samo one imaju volju da pišu.
Nozdrve se pomeraju levo-desno najsporije i najtiše moguće.
Tj. jedna nozdrva,jer druga ne funkcioniše.
Vazduh u tananim snopovima ulazi u to polu-beživotno telo i u istoj sekundi se vraća natrag,kao da ga boravak tamo truje.
Oči se sklapaju i otvaraju i to traje i po tri sekunde.U jednom smeru.
Pandorina kutija kao da je,po ponovnom otvaranju,pojela sve pozitivne misli iz te,sada prazne i pesimistične glave.
List sa zida pada,čaršavi postaju braon i zelena soba više nema nikakvog efekta...
Ni zeleno,niti bilo koja druga boja neće smiriti ta pluća koja,ritmično izbacujući gustu sluz kao da protestuju,neretko prestanu sa radom,i onda sledi gušenje i nagoni ka povraćanju.
Niti će smiriti tu glavu čije slepoočnice non-stop pulsiraju kao da će eksplodirati u svakom trenutku...
Masaža i malo nezašećerenog čaja bi prijalo sad.
I možda po koji poljubac.

*

Doktori kažu da je alergija.
Horoskop-biće bolje sutra.