O meni.

Ovo je post koji sam napisala o sebi pre tačno dve godine...Još uvek važi.

"Pomalo budna, pomalo snena
pomalo dete, pomalo žena,
mala lisica u noći..."

Ja-složeno ljudsko biće.Milion likova,milion karaktera.I jedno srce.Povremeno sam zlobna.Bolje rečeno,umem da teram inat.Ali ne stalno.Samo kad je neophodno.Kad se zamere.Takva sam obično kad sam povređena.Sledeće,kad sam tužna.Plačem.I hoću da sam sama.Jednostavno,sama.Čudno je što se uvek tu nađe neko ko neće da ja budem sama,I opet se sve svede na inat.Kad sam srećna,kad me uhvati euforija,dođe mi da zagrlim ceo svet.To uglavnom I radim.Kad sam ljuta,opet plačem.Ponekad kažem ono što ne mislim.Ponekad osetim ono što ne želim.Dobro je što me brzo prođe.Ponekad mi rano ujutru nije do priče.Ni do “dobro jutro”.Ponekad važim za glavnu alapaču.Često mi dođu trenuci kad moram da budem sama sa sobom.

Sve iznad u kategoriju “kod kuće”.

U društvu ne skidam osmeh s lica I glavni sam zabavljač.U školi…rekla bih,mesavina dve gorenavedene kategorije.Kad mi kako naiđe.Grickam zanoktice,imam masnu kosu(masno kao tip kose,a ne nedostatak higijene :)).Ruke mi iz nepoznatih razloga stalno mirišu na mleko.Povremeno sam klinka,povremeno odrasla.Sve primam k srcu,kao tipičan rak.A živim…u nekom svom svetu.Ne,tamo nisam princeza.To nien klasičan svet iz bajke.Neću vam otkriti šta sam.Volim navike,ne volim zaborav.Verujem u ljubav i iskreno prijateljstvo.Analiziram svačije reci i postupke,mrzim nepravdu.Volim plišane igračke.Slušam balade.Sanjam ružne stvari,živim lepe snove.I čim nešto zasmeta,ja se isključim.Da ne povredi previše.

I to je valjda sve….
Milion lica,karaktera I boja,a samo jedno srce u koje sve to stane…

"Šta sam?Ko sam? Ja sam samo sanjar,

čiji pogled gasne u magli i memli,

živio sam usput, ko da sanjam,

kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji."