Iskreno mi je žao samo nje...Svima se činilo da si se promenio.Hvalio si se vašim slikama i oči su ti sijale kao nikada.Uspeo si da me prevariš,da učiniš da zaboravim ono što si mi davno rekao:,,Ja ne volim,ja se ne menjam.Svaka će morati da prihvati to ili će me kad-tad izgubiti."
Setila sam se toga kad sam je ugledala uplakanu,kad sam pročitala njeno ,,Ne dam ti da me povrediš a ja da te promenim,ne umem, ne vredi..."
Žao mi je.Verovala ti je,kao i gomila onih pre nje.Daješ sebi za pravo da ih gaziš i prelaziš preko njih kao da je ceo svet tvoj.
,,Shvatićeš jednom da nije" ,ponavljala sam ti,i volela bih da ti ponovim sad,iako mi ne bi verovao.Da smatram da me se to još uvek tiče,rekla bih ti da je trebalo da je čuvaš.Jer te već neka sledeća neće hteti.
Kao što te ja danas nisam htela.
Kao što te neću hteti više nikada.
Mukice! Moraš dalje, i to sa nekim novim, neko je meni nekad rekao, makar nebitan taj bio, ali idi dalje, jer možda je ovo poslednje o njemu na blogu, ali u glavi teštko, dok god se tvoje misli ne ustupe nekom drugom.
ОдговориИзбришиНе слажем се. Док једном не рашчистиш са тим, ако икада рашчистиш, нема везе коме твоје мисли лете, увек ће ти у подсвести остати његов траг. Нема тог обећања и те заклетве која може бити толико јака да га избрише... Једноставно се деси, чак можда и против твоје воље, али после тога ти заиста више није важно.
ОдговориИзбришиНаравно, овде не улазим у то да ли си ти кроз то већ прошла или не, ово је можда више коментар на Иванин коментар него на твој текст...
Ivana,nisam sigurna ali mislim da je u glavi ono poslednje bilo odavno.Danas ga se retko kad setim,a kad se setim dobijem gomilu inspiracije za pisanje.Ne znam zašto je to tako,ali sigurno znam da je poslednje,i na blogu,u srcu i u glavi.:)
ОдговориИзбришиToMCee,
ОдговориИзбришиslažem se sa tim da se jednom prosto desi..Ali ne slažem se da nečiji trag u nama može ostati večno.Ako nekog želim da izbrišem,izbrisaću ga,veruj mi na reč :D
У теорији би могло, али се најчешће деси да некако подсвесно схватимо да од свега тога ништа није преостало и једноставно настављамо даље. А знам некога ко је јако желео да избрише неког другог, али му још увек после све муке не иде (нисам ја, мени се све ово о чему пишем већ десило, укључујући и то да ми више није важно). Тако да и даље мислим да јака жеља није довољна, једноставно је потребан тај преломни моменат.
ОдговориИзбришиNe znam, ako je tako, onda dobro, ako je sve što je ostalo od uspomena samo dobar materijal za pisanje onda je to odlično. U pravu si i ti, Tomce, ali smatram da sam i ja u pravu, ja se sa svojom platonikom borim već godinu i više, i evo tek sad kad sam konačno preusmerila svoje misli ka nekom drugom mogu da kažem da sam prebolela svoju platoniku. I sad tek shvatam tvoje reči. Možda sam prvo raščistila sa sobom i prošlošću, sredila svoje misli i pustila u njih tek onda nekog drugog... Odlutala sam skroz sa ovog komentara.
ОдговориИзбришиMoje mišljenje: raščisti, pa zaboravi!
ОдговориИзбришиPozz
Slazem se sa svima,pricate o razlicitim situacijama pa je svaki slucaj izvodljiv :)
ОдговориИзбришиI ja mislim da je najbolje prvo rascistiti,i zaboraviti mirne duse,bez pitanja sta bi bilo kad bi bilo.