Pitam se da li još uvek posećuješ moje blogove...
Imam još jedan, novi, možda si ga pronašla, možda ti je Milana rekla.Možda i nije, jer ga ni ona ne čita.
Devojko koja ne želi da deli svoje misli sa svakim.
Danas mislim na tebe. Često mislim na tebe, zapravo, pitam se kako si i živiš li bar ti svoju bajku.
Uplašila sam se naše sličnosti, videla sebe u tebi i oterala te, verujući da je tako bolje.
Umro mi je neko drag, sa Bloga, a to nemam kome da kažem jer niko ne shvata da su i ljudi koji pišu blogove stvarni. Poznavala sam je od 2007. , i kad to kažem-to i mislim, zaista poznavala, iako ne stigoh da je sretnem uživo.
Ne stignemo tako mnogo stvari, a onda patimo kad više nemamo čak ni priliku da stignemo.
Ta žena je učestvovala u mom odrastanju, i neretko se vratim na njene komentare kad ne znam šta ću sa sobom, ni ko sam, gde sam.
Kao sad.
Da mi nije hemije i majke i druga koji me zove:,,Ljubavi'', i tebe o kojoj razmišljam kao o ,,dragocenosti u zalagaonici današnjeg ludila'', verovatno ne bih imala u šta da verujem.
Osim u zvezde.
Znaš već...
Nadam se da si dobro, čitala ovo ili ne.
