Obrisano

Prvi napad panike
Imala sam zbog tebe
Tačno se sećam dana kad si mi bez objašnjenja napisao:gotovo je. Kako sam preživela tu prvu nedelju, zaprepašćena činjenicom da ti neko može danas reći da te voli a sutra te ostaviti
Prošla je kriza i onda si mi
Opet iz čista mira napisao:želim da znam kako si..
Đavola si ti želeo da znaš kako sam, želeo si da se uveriš da sam loše..
Počelo je da me guši, da tutnji i lupa, znala sam o čemu je reč, pa sam se umila i legla čekajući da me prođe...I dočekala...
*
Od tada mi na stres reaguje prvo želudac, upozoravajući, pa pluća, preteći, pa kad izgubim dah počne i srce da treska, kad vidi da "nema dalje"... Ovih dana sam pod ogromnim stresom.
*
Elem, vraćam se često na tu prvu i poslednju epizodu napada straha,tuge i bespomoćnosti u jednom, i pitam se ne zašto sam sebi to dozvolila, već zašto si ostao u mom životu još pune TRI godine, zašto sam ti praštala sve i svašta iz dana u dan sve manje voleći sebe i sve više gomilajući kamenje na dušu...
*
Brisanje bivše sa društvenih mreža prevaziđeno je u prvom srednje. Zabolelo je. Ne sam čin brisanja nego hiljadito poniženje od tebe. To što si ti taj koji treba ogromnom gumicom da bude izbrisan. I jesi. Ostaju mi još demoni koje si mi ostavio..Jer si bio preveliki slabić da se sam izboriš sa njima.
Misliš da neću uspeti?
Gledaj me.