Kroz ta mesta razna, lica gledam prazna.. krijem te u uglu oka svog.

Noćas bih psovala.

Da je on tu, slušao bi me i smejao se.

Možda bi me podsetio da sam baš juče tristapedesetsedmi put obećala da ću se odvići od te kočijaške navike.

A možda bi mi samo dunuo šiške i poljubio me u čelo.

Budalica moja.

Život moj.

♥