Kafa.

Pijem dve vrste kafe. Zapravo, to je jedna ista vrsta, ali za različite potrebe.
Jedno je kad pijem kafu da bih učila, jer eto to radi ceo svet, a drugo kad mi se pred spavanje neopisivo pije ogromna šolja duple,gorke.Ni u jednom slučaju kafa me ne razbuđuje.
Otkad se veći deo dana izgladnjujem, kafa pred spavanje postala mi je omiljeni obrok.Upravo je ispijam dok ovo kucam. Ne sme biti ni previše vruća ni previše hladna.
*
psovka

*
Koga zavaravam.Noćas mi se u reči pretaču osećanja. Ali neće lupeži van moje glave.
Čekam da M stigne kući i da mi piše. M je moj najbolji drug za krizne situacije. Živi daleko i viđamo se jednom godišnje, ali čujemo se non stop. Inače pričamo viceve i sve što nam padne na pamet, ali kad dođe krizna situacija, svako pije svoje pivo i otvara dušu onom drugom.
Sedma ili osma godina kako mi govori da moram da prestanem da cmizdrim. Sedma ili osma kako mu ponavljam da ne mogu i neću.

Cmizdrenje leči dušu.
Naročito onu otrgnutu od lepe navike, potresenu novonastalim problemima, pritisnutu neizvesnošću zbog stvari koje ne može da promeni.
*
Patetika prija i kad nisi prekinuo dugogodišnju vezu, i nije poseban datum, i ne pada kiša.
Kad nalivaš čašu vina nakon ispijene kafe i kažeš sebi-neka ide život.
I pišeš, pišeš, pišeš dok god ne nađeš novu dušu koja će pročitati i ono neizrečeno.