Summa summarum

Za ovih 365 dana nisam postala srećnija, ali pametnija svakako jesam. Naučila sam...

1. O velikim životnim tegobama

Mogu se prevazići. Mogu se preživeti. Sve dok kraj sebe imate makar jednog pravog prijatelja i porodicu koja vas voli.

2. O malim životnim radostima
Zapravo je u njima i poenta. Kad se iz svakog meseca izvuče bar po jedna dobra stvar, mogu slobodno da kažem-godina je bila idealna.

3. O ljubavi i strahovima

Tu se i dalje vodim izrekom-sve se dešava sa nekim razlogom. U dvehiljadedesetoj sam se konačno distancirala od ''ljubavi'' koja me je urnisala godinama i stavila tačku na sve to. Zatim sam pronašla i ponovo izgubila nekog za koga verujem da mi je srodna duša. Kraj godine doneo mi je novu nadu i nekog ko je učinio da ponovo verujem da dobri dečaci postoje.

Plašim se jedino sebe. Ove godine sam shvatila da najviše zla činimo sami sebi.

Pregled po mesecima ne mogu da napravim jer se ne sećam svega, ali probaću..

Januar je bio obećavajući, kao i svake godine. Tad sam otvorila blog ovde. Februar i mart je obeležio prvi o kome sam pisala ovde, onaj sa kojim se još uvek čujem a za kog se ispostavilo da je zaista dobrica u duši, kad nekome dozvoli da ga bolje upozna. Aprila sam sanjarila, možda i više nego što je trebalo... Maj je najavio ono što se posle tri godine vratilo i trajalo od juna do kraja jula... Avgust je bio najgori mesec, ne samo u ovoj godini, nego u mom čitavom životu. Tad sam pokazala sebi i drugima koliko nisko mogu da padnem. Zatim je naišlo čudo i pomoglo mi da preživim do septembra. Početkom oktobra i čudo je iščezlo i ostala sam sama... Tad sam počela da sređujem svoj život, rešila da zaboravim na čitavu prošlost i krenem dalje. Novembra je jedna zvezdica poželela da mi vrati veru u ljubav, i ja sam joj dopustila. To traje i dalje.

Danas je samo dva dana do dočeka.. Do trenutka kad ću u knjigu života početi da ispisujem redove koje ću sumirati za tačno godinu dana. Brzo će proći i ova godina, znam... A na kraju 2011. ću biti ko zna gde...

O tom potom. Blogerima želim zdravlja i inspiracije, sve ostalo ćete postići radom..

Ko bude i suviše lenj da postigne, nije ni zaslužio to što traži.

Nije poenta u lakom provlačenju kroz život..

Poenta je u onom divnom olakšavajućem uzdahu kad posle mnogo sati napornog rada legnete u krevet, pokrijete se preko glave i zahvalite Bogu što vam je život savršen baš takav kakav je.